Наставничке и ученичке компетенције у свету који се брзо мења

Већ дванаест година у овом веку се води дебата о дефинисању вештина 21. века! Један од погледа на вештине 21. века, који дефинише и промовише термин „компетенције за дубинско учење“ је изражен у тексту Грега Батлера „Наставничке компетенције у свету који се брзо мења“ написаног на основу многобројних актуелних истраживања. Овај текст у контекст образовања и наставничке професије ставља дефиницију појма вештина XXI века и импликације које неговање ових вештина у наставничкој популацији има на квалитет образовног система и побољшање образовних постигнућа ученика. Комплетан чланак можете прочитати на овој вези (DOCX, 200KB).
Као интересантну и инспиративну допуну овом чланку позивамо Вас да прочитате чланак наставника Катарине Алексић о специфичном приступу наставника информатике грађењу вештина XXI века код својих ученика, као супротност простом подучавању информатичким вештинама. Чланак “ Да ли у акрониму ИКТ, слово К може да означава и КУЛТУРУ?“ о пројектном приступу подучавању ученика вештинама XXI века можете прочитати на овој страни (0.9МB, DOCX).

7 komprivomana

Advertisements

О pilcasopis

Часопис за наставнике Мајкрософт програма Партнер у учењу
Овај унос је објављен под Представљамо Вам. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Наставничке и ученичке компетенције у свету који се брзо мења

  1. Занимљив чланак моје драге колегинице Катарине. Да, тачно је да поједини економисти помињу и културни облик капитала (поред већ познатих, а и оних нових као што је природни капитал). То је корак ка идеалу о холистичком погледу на економски систем, али и шире. У потпуности се слажем и подржавам сваку сличну иницијативу.

    Међутим – можда ја довољно не познајем саму природу суштине примера уметности односно културе односно поткултуре, тј. субкултуре који је представљен, али као обичан грађанин ужасавам се графита или „графита“ на које наилазимо на/у рецимо, возилима градског саобраћаја, на зидовима подземних пешачких пролаза и, најстрашније, на свеже окречених фасадама. (Никада не пропуштам да својој деци, када шетњом наиђемо на такву врсту „уметности“, скренем пажњу да нико нема право да уништава туђу имовину писањем или цртањем било чега, без дозволе власника.)

    Није ми познато да ли сада у БГ постоји место где би сви који воле ту врсту уметности могли да се окупљају и у њој уживају (у тексту се помиње руинирани зид код НИСа који је заиста лепо изгледао одсликан, али ако је то учињено без дозволе власника, представља вандализам у правом смислу речи).

    На пример, ако је судећи према колажу од 6 слика, друга са десне стране у првом реду, „бомба“ на стамбеној згради је, по мом мишљењу, чист вандализам. „Уметник“ би морао да надокнади штету кречењем фасаде (или дела фасаде) уз неку врсту друштвено корисног рада (почели смо са културном политиком и холистичким приступом образовању и стварању друштвене заједнице).

    ПС Хвала на инструкцијама. Дакле, онај потпис, тзв. таг, то је графит такође? Па тога има свуда. Таг је потпис групе? Наш народ лепо каже: Имена луда, пишу се свуда. 🙂

  2. Марија Гајић каже:

    Кајо, одличан чланак!
    Желим да тог сунчаног дана идем са вама! 🙂 🙂 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s