Конективизам – учење за дигитално доба

Коришћење интернета у образовне сврхе изменило је начин учења – нпр. раширена употреба веб 2.0 алата у образовању омогућила је да они који уче међусобно сарађују и динамички креирају садржаје. Овај нови модел електронског учења покушава да објасни нова, конструктивистичка теорија учења, по којој је учење колективан и активан процес са учеником у средишту и којој је наставник пре свега модератор.
Чланак о конективизму, као новој теорији учења, њеном прихватању и одбијању, можете прочитати на овој вези (0.3MB, DOCX).

Advertisements

О pilcasopis

Часопис за наставнике Мајкрософт програма Партнер у учењу
Овај унос је објављен под ИКТ у настави. Забележите сталну везу.

5 реаговања на Конективизам – учење за дигитално доба

  1. По мом мишљењу (мишљење једног професионалног економисте) ова теорија учења има за циљ да објасни целоживотно учење већ индивидуализованих појединаца. Зато конективизам припада сфери андрагогије, а никако педагогије (у чланку се наводи рад Верхејгена али без конкретног линка до извора и у вези са тим „педагошка стратегија“).
    Дакле, нама, наставницима, конективизам постаје основна и суштинска теорија учења.

    Што се тиче везе/примене конективизма и наставе, можемо говорити искључиво о позитивном примеру наставника који учи и начина на који учи (позитивни екстерни ефекти или модел овација). Тај васпитни ефекат никако не треба занемарити јер, не само причом већ и конкретним радом и резултатима рада, наставник код ученика формира свест о значају знања односно учења и оптималном начину учења.

    Теорија хаоса се наводи као један од стубова конективизма али не на начин на који је презентована у чланку. Теорија хаоса је један модел разумевања стварности који одлично објашњава ово што се догађа у савременом дигиталном свету. Суштина модела је у томе да се промене дешавају брзо и непредвидиво, да поједини блиски елементи модела (рецимо чворови у мрежи), могу да заврше на потпуно различитим позицијама после врло кратког временског периода и под утицајем једнократних промена. (Важно је нагласити да се овде не ради о непостојећој равнотежи или лабилној равнотежи како је физичари називају већ управо о теорији хаоса – tipping points). Према томе, чим говоримо о теорији (моделу) хаоса то имплицира да смисао постоји који је доступан и разумљив само онима који говоре језиком дигиталног доба. Знање можда и „није под контролом појединца“, али којих појединаца?

    Такође теорију хаоса треба разликовати од хаоса у смислу корупције, лобирања (mobilisation bias) који, између осталог, и креирањем загађења у медијском простору треба да замагле смисао процеса, смисао који је иначе „конективистима“ врло јасан.

  2. Jugoslava каже:

    Хвала на исцрпном коментару чланка колега Вукашине.
    Што се тиче чланка проф. Верхејгена – он је објављен на блогу који више није активан, тако да нажалост нисам могла поставити линк. Нисам успела да пронађем његов чланак ни на неком другом месту. Уколико ви успете у томе, била бих вам захвална да поставите линк. Мени је био важан Сименсов одговор на овај чланак, а Верхејгеново оспоравање је био повод за њега.

  3. Reblogged this on Informatička sekcija and commented:
    Potpuno novi način razmišljanja, škola bez granica i zidova! Super!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s